Naslovna Vesti Svet KO JE SLEDEĆI? Bregzit pokrenuo lavinu, ove zemlje čekaju u redu da...

KO JE SLEDEĆI? Bregzit pokrenuo lavinu, ove zemlje čekaju u redu da napuste EU

231
0

Paklena retorika pre referenduma u Velikoj Britaniji svakako nije nedostajala. Predsednik Evropskog saveta, Donald Tusk upozorio je da ako Britanija napusti EU, ozbiljno može da ugrozi „zapadnu političku civilizaciju“.

1

Sada su se ti strahovi uvećali, nakon odluke britanskih birača na napuste Uniju. Postoje zemlje u kojima zahtevi za sličnim referendumom mogu da dobiju na snazi polako, ali sigurno.

Švedska

Ova zemlja se vidi kao ekvivalent Britanije. Odbila je da uvede evro, a po pitanju političkih pitanja koja se tiču EU, Šveđani i Britanci se slažu oko 90 odsto pitanja.

Bregzit bi tako mogao da izazove zabrinutost u Švedskoj. Zemlja je prošle godine prihvatila veliki broj migranata, a sada se bori da ih integriše. Shodno tome, švedski desničari dobili su zalet u razvoju koji neke podseća na uzdizanje partije UKIP u Britaniji.

2

Većina građana Švedske i dalje ima pozitivne impresije o EU. Međutim, to može da se promeni, s obzirom na rezultate glasanja u Britaniji. U tom slučaju jedno od centralnih pitanja je da li će lideri EU pokušati da ojačaju koheziju ili će, na neki način, izgubiti Uniju time što će nacionalne vlade voditi glavnu reč.

Šveđani će verovatno početi da sumnjaju u to da li se njihov glas kao manje zemlje bez evra i dalje čuje u Briselu, ukoliko EU nastavi svoj sadašnji evropski kurs.

Danska

Danska je održala referendum prošlog decembra i odlučili su da daju više ovlašćenja EU. Samo to nije dovoljno za predviđanje da li će Danci želeti da glasaju „za“ ostanak u budućnosti.

Zapravo, većina građana članica EU smatra da Brisel ne bi trebalo da bude moćniji nego što već jeste, prema skorašnjem istraživanju „Pev Research Center“.

Kao što je i slučaj sa Švedskom, postoje dva argumenta koja mogu da utiču na ponašanje birača u Danskoj.

3

Prvo, dosta Danaca strahuje zbog priliva migranata i misle da su oni pretnja socijalnom sistemu njihove zemlje.

Drugo, Danska se do sada oslanjala na Veliku Britaniju, kao snažnog saveznika u pregovorima sa EU.

– Bez Britanije, Danska neće imati lokomotivu koja će da vuče njihove interese – rekao je politikolog, Marlin Vind, sa Univerziteta u Kopenhagenu.

Grčka

Grčki list „Katimerini“ smatra da kriza i dugovanja koja su zadesila njihovu državu u kombinaciji sa Bregzitom mogu da budu pretnja za status Grčke kao članice u EU.

44

 

Stoga, ono što plaši Grke nije anti-EU referendum pod uticajem desničarskih partija, već to da bi Eu mogla da „odgurne“ Grčku kako bi spasila koheziju među preostalim članicama.

Holandija

Holndske novine „Algemeen Dagblad“ poslali su jasnu poruku Britancima. „Ne napuštaj me na taj način“, bio je naslov priče sa naslovne strane.

Međutim ovakav stav ne reflektuje mišljenje Holanđana o EU.

Gert Vilders, vođa desničarske partije, podržao je Bregzit i nada se sličnom referendumu u svojoj državi.

– Ako želimo da preživimo, moramo da zaustavimo migracije i islamizaciju, a to ne možemo ako smo u EU – rekao je Vilders u nedavnom intervjuu za BBC.

Mađarska

Mađarski premijer Viktor Orban nije poznat kao poseban prijatelj EU.

U stvari, on je stekao prilično suprotnu reputaciju. Prošlog maja, Žan klod Junker, šef Evropske komisije, pozdravio je Orbana rečima: „Zdravo, diktatore“, dok su TV kamere snimale neprijatan incident.

5

Uprkos neslaganjima, Orban je nedavno pozvao Veliku Britaniju da ostane u EU. To je učinio najverovatnije zato što je Britanija važan partner za Vladu u Budimpešti.

Orban planira da održi referendum u Mađarskoj koji bi mogao da naškodi koheziji EU.

Francuska

Francuzi su možda najveći skeptici prema EU, čak 61 odsto njih ima nepovoljan pogled na Uniju. Pored Nemačke, Francuska takođe predstavlja kontinentalnu pokretačku snagu Evrope, ali se suočava sa gomilom problema, uključujući i slabu ekonomiju kao i terorizam. Neki za ove probleme krive EU.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je široko pozanata po svojoj podršci merama štednje koje su usvojene nakon recesije. Za razliku od Nemačke, Francuska još nije uspela da se izbori sa visokom stopom nezaposlenosti i slabim ekonomskim rastom. Mnogi Francuzi su sa nevericom gledali kad je Merkelova otvorila granice Nemačke sirijskim izbeglicama 2015. godine.

6

Od francuske desničarkse partije Nacionalni front se očekuje da će da dobije veću moć na predstojećim izborima. Liderka partije Marin le Pen, podržala je Bregzit i indirektno ukazala šta je sledeće za Francusku ako njena partija zavlada.

Škotska kao poseban slučaj

Britanija je imala dva ključna referenduma u poslednje dve godine, ali će možda morati da se pripremi i za treći. Škotska je glasala da ostane deo Velike Britanije 2014. godine, međutim pošto je ona okrenuta ka EU, Nikola Sturdžon, premijerka Škotske, izjavila je da je opcija drugog referenduma o nezavisnosti te zemlje „vrlo verovatna“.

kotska je skoro dvotrećinskom većinom izglasala ostanak u EU (62 naspram 38 odsto).

Ona je istakla da je „demokratski neprihvatljivo“ da Škotska bude izvučena iz EU protiv svoje volje.

Izvor: Blic.rs

POSTAVI ODGOVOR